Hreflang za višejezične sajtove: srpski, engleski, latinica i ćirilica

Kada sajt ima srpsku i englesku verziju, ili latinicu i ćirilicu, pretraživač mora da zna da su to prevodi iste stranice, a ne različit ili dupliran sadržaj. Tome služi hreflang: oznaka kojom stranica navodi sve svoje jezičke i regionalne alternative. Kada je podešen ispravno, veće su šanse da korisnik iz Nemačke dobije englesku verziju, a korisnik iz Srbije srpsku. Kada je podešen pogrešno, Google ga jednostavno ignoriše. U ovom tekstu objašnjavamo kako radi, kako se piše i koje greške viđamo najčešće.

Šta hreflang radi, a šta ne

Hreflang je signal, a ne naredba. On ne podiže pozicije i ne prevodi sajt, već pomaže da se u rezultatima prikaže odgovarajuća verzija stranice koju Google već rangira. Koristi se kada:

• isti sadržaj postoji na više jezika (srpski, engleski, nemački);
• isti jezik ima verzije za različite zemlje, na primer sa različitim cenama ili dostavom;
• isti jezik postoji na dva pisma, kao srpski na latinici i ćirilici.

Ako još odlučujete da li vam treba više jezika i kako organizovati adrese, pogledajte tekst višejezični sajt: kada i kako.

Kako se pišu oznake jezika

Vrednost hreflang atributa počinje kodom jezika (ISO 639-1), iza koga opciono dolazi kod pisma (ISO 15924) ili kod zemlje (ISO 3166-1). Postoji i posebna vrednost x-default.

Najčešća greška kod domaćih sajtova je oznaka rs umesto sr. RS je kod zemlje Srbije, dok je kod srpskog jezika sr. Slično važi za en-UK, koja nije ispravna jer je kod Velike Britanije GB, pa je pravilno en-GB. Region se ne može navesti bez jezika.

Primer: srpski i engleski

Svaka jezička verzija mora da navede sve verzije, uključujući i samu sebe. U zaglavlju (head) srpske i engleske stranice nalazi se isti blok:

<link rel="alternate" hreflang="sr" href="https://www.vasdomen.rs/usluge/">
<link rel="alternate" hreflang="en" href="https://www.vasdomen.rs/en/services/">
<link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://www.vasdomen.rs/en/services/">

Ovde x-default pokazuje na englesku verziju, jer je to razuman izbor za posetioca koji ne govori srpski. Za x-default se često bira i stranica za izbor jezika. Adrese moraju biti potpune, sa https:// i domenom; relativne putanje nisu podržane.

Latinica i ćirilica: sr-Latn i sr-Cyrl

Neki sajtovi, posebno institucije, škole i mediji, imaju isti sadržaj na oba pisma. Bez hreflang oznaka dve verzije mogu da izgledaju kao dve odvojene stranice o istoj temi. Oznake sa kodom pisma povezuju ih kao alternative:

<link rel="alternate" hreflang="sr-Latn" href="https://www.vasdomen.rs/lat/o-nama/">
<link rel="alternate" hreflang="sr-Cyrl" href="https://www.vasdomen.rs/cir/o-nama/">
<link rel="alternate" hreflang="x-default" href="https://www.vasdomen.rs/lat/o-nama/">

Nekoliko praktičnih napomena:

• Google za srpski jezik uglavnom povezuje latinične i ćirilične oblike reči, pa upit na jednom pismu može da prikaže stranicu na drugom. Hreflang pomaže da se prikaže verzija koja odgovara korisniku, ali to nije zagarantovano.
• Svako pismo treba da ima svoju stalnu adresu. Prebacivanje pisma samo kolačićem ili JavaScript-om, na istoj adresi, pretraživač ne vidi kao dve verzije.
• Presloveravanje treba da obuhvati i meta naslov, opis, alt tekstove i navigaciju, ne samo glavni tekst.
• Ako vam druga verzija pisma nije zaista potrebna, jedna dobro urađena verzija je jednostavnija za održavanje.

Tri načina da se hreflang postavi

• U zaglavlju HTML stranice, kao u primerima iznad. Najčešće rešenje; višejezični dodaci za WordPress uglavnom ga postavljaju automatski.
• U sitemap.xml fajlu, uz svaku adresu kroz xhtml:link elemente. Praktično za velike sajtove, jer ne opterećuje kod stranica.
• U HTTP zaglavlju odgovora, za fajlove koji nemaju HTML, poput PDF dokumenata.

Dovoljan je jedan način. Ako koristite više njih, podaci moraju biti potpuno usklađeni. O sitemap fajlu više u vodiču za robots.txt i sitemap.xml.

Najčešće greške

• Nedostaju povratni linkovi. Srpska stranica navodi englesku, ali engleska ne navodi srpsku. Google tada može da ignoriše oznake za taj par.
• Pogrešni kodovi. rs umesto sr, en-UK umesto en-GB, izmišljene oznake.
• Hreflang ka adresi koja preusmerava, vraća 404 ili ima noindex. Sve navedene adrese moraju biti ispravne i indeksabilne.
• Canonical ka drugoj jezičkoj verziji. Svaka verzija treba da ima canonical na samu sebe; detalji u tekstu o canonical tagu.
• Automatsko preusmeravanje po IP adresi. Ako sajt posetioce, a time i Googlebot, prisilno šalje na jednu verziju, ostale se teže indeksiraju. Bolje je ponuditi izbor jezika.
• Nepotpun prevod. Engleska verzija sa polovinom teksta na srpskom zbunjuje i korisnika i pretraživač.

Kako proveriti podešavanja

1. U izvornom kodu nekoliko stranica proverite da li svaka verzija navodi sve ostale i samu sebe.
2. Alatom za obilazak sajta proverite povratne linkove, kodove i status navedenih adresa.
3. U Search Console, alatom za proveru adrese, potvrdite da je svaka jezička verzija indeksirana sa sopstvenom kanonskom adresom.

Zaključak

Hreflang je jednostavan u teoriji, ali zahteva doslednost: ispravne kodove (sr, en, sr-Latn, sr-Cyrl), potpune adrese, povratne linkove, x-default i usklađen canonical. Ako planirate višejezični sajt ili sumnjate da vaše jezičke verzije nisu pravilno povezane, pošaljite nam upit i proverićemo podešavanja.