Pop-up prozori na sajtu: kada pomažu, a kada teraju posetioce

Pop-up prozori su jedan od najomraženijih elemenata na internetu, a ipak ih koristi veliki broj sajtova. Razlog je jednostavan: kada su dobro postavljeni, mogu da donesu prijave na newsletter, upite ili prodaju. Kada su loše postavljeni, teraju ljude sa sajta, smetaju na telefonu i mogu da naškode i utisku o firmi. U ovom tekstu objašnjavamo kada pop-up ima smisla, kada šteti, šta Google kaže o prozorima na mobilnim uređajima i kako da ga podesite tako da ne nervira posetioce.

Kada pop-up pomaže, a kada odmaže

Pop-up je prekid. Posetilac je došao da nešto pročita ili pogleda, a vi ga zaustavljate porukom. Zato pop-up ima smisla samo kada nudi nešto što je posetiocu zaista korisno u tom trenutku. Primeri u kojima može da pomogne:

• važno obaveštenje – promena radnog vremena, kašnjenje isporuke zbog praznika, zatvaranje objekta;
• konkretna ponuda povezana sa sadržajem stranice, na primer besplatan vodič uz blog tekst o istoj temi;
• prijava na listu kod web shopa, uz jasnu korist (obaveštenja o akcijama, kod za popust koji zaista važi);
• potvrda izbora – izbor jezika, zemlje dostave ili pristanak na kolačiće, gde je prozor deo funkcionalnosti.

Pop-up najčešće odmaže kada:

• iskače odmah po otvaranju stranice, pre nego što posetilac uopšte vidi sadržaj;
• pokriva ceo ekran telefona, a dugme za zatvaranje je sitno ili skriveno;
• se pojavljuje ponovo na svakoj stranici, čak i posle zatvaranja;
• nudi nešto nevezano za ono što posetilac traži;
• se na sajtu pojavljuje više prozora jedan za drugim – kolačići, newsletter, chat, obaveštenje.

Pop-up na telefonu i Google

Google već godinama naglašava da prozori koji na mobilnim uređajima zaklanjaju glavni sadržaj otežavaju korišćenje stranice i da to može negativno uticati na način na koji se stranica procenjuje. U njegovoj dokumentaciji se kao problematični navode, na primer, prozori koji pokrivaju glavni sadržaj odmah po dolasku sa pretrage ili dok korisnik čita, kao i rasporedi gde gornji deo ekrana izgleda kao prozor, a pravi sadržaj je ispod.

Sa druge strane, prozori koje zahteva zakon ili funkcionalnost – obaveštenje o kolačićima, provera godina za određene proizvode, prijava za zaštićeni sadržaj – i manje trake koje zauzimaju razuman deo ekrana obično se ne smatraju problemom. Praktični zaključak: na telefonu umesto prozora preko celog ekrana koristite manju traku pri dnu ili vrhu, ili ponudu ugradite direktno u sadržaj stranice. Više o tome kako se sajt ponaša na manjim ekranima pročitajte u tekstu responzivan dizajn: zašto je mobilna verzija najvažnija.

Vrste pop-up prozora i okidači

Nije svaki pop-up isti. Razlikuju se po obliku i po tome šta ih pokreće:

Najmanje nametljivi su prozori koji se otvaraju na klik i male trake. Ako koristite prozor koji se sam pojavljuje, bolje je da reaguje na ponašanje posetioca (skrolovanje, napuštanje) nego da iskače odmah.

Kako napraviti pop-up koji ne nervira

1. Jedna jasna poruka. Naslov, rečenica objašnjenja i jedno dugme. Bez dugih tekstova i više ponuda u istom prozoru.
2. Lako zatvaranje. Vidljiv „X“ dovoljno velik za prst, zatvaranje klikom van prozora i tasterom Esc. Ne sakrivajte dugme za zatvaranje i ne odlažite njegovo pojavljivanje.
3. Pošteno dugme za odbijanje. „Ne, hvala“ je sasvim dovoljno. Formulacije tipa „Ne, ne želim da uštedim“ spadaju u manipulativne obrasce i ostavljaju loš utisak.
4. Pamćenje izbora. Ako je posetilac zatvorio prozor, ne prikazujte mu ga ponovo na svakoj stranici, već najranije posle nekoliko dana ili nikako.
5. Isključenje na ključnim stranicama. Ne prikazujte pop-up u korpi, na naplati, na kontakt stranici i na stranici zahvalnosti.
6. Pristupačnost. Prozor treba da bude dostupan i tastaturom i čitačima ekrana, sa ispravno podešenim fokusom. Osnove su opisane u tekstu pristupačnost sajta: WCAG osnove.
7. Brzina. Neki dodaci za pop-up učitavaju mnogo koda na svakoj stranici. Proverite da li alat usporava sajt i da li izaziva pomeranje sadržaja pri učitavanju.

Alternative pop-up prozorima

Često isti cilj možete postići bez prozora koji prekida posetioca:

• okvir za prijavu u tekstu – na kraju ili sredini blog članka, gde se prirodno uklapa;
• traka na vrhu sajta za kratka obaveštenja i akcije;
• istaknuta sekcija na početnoj stranici sa ponudom ili pozivom na prijavu;
• dugme koje stalno stoji na telefonu, na primer za poziv ili poruku;
• posebna odredišna stranica za kampanju, umesto da se ponuda gura na sve stranice sajta.

Kako da formulišete dugmad i pozive u svim ovim varijantama, pročitajte u tekstu poziv na akciju (CTA): primeri. Ako vam je cilj prikupljanje adresa za slanje ponuda, pogledajte i vodič email marketing za male firme.

Kako da procenite da li pop-up radi

Broj prijava preko prozora sam po sebi nije dovoljan pokazatelj. Pop-up može doneti prijave, a istovremeno smanjiti broj upita ili kupovina jer ljudi brže napuštaju sajt. Zato pratite i širu sliku: koliko posetilaca odlazi posle prve stranice, kakva je prodaja ili broj upita pre i posle uvođenja prozora i koliko prijavljenih zaista otvara vaše mejlove. Ako je moguće, testirajte na delu posetilaca ili u ograničenom periodu, pa uporedite. I ne zaboravite da i sami otvorite sajt na telefonu kao novi posetilac, u privatnom prozoru, i vidite koliko prozora i traka morate da zatvorite pre nego što dođete do sadržaja.

Pop-up nije ni dobar ni loš sam po sebi – sve zavisi od toga šta nudi, kada se pojavljuje i koliko se lako zatvara. Ako niste sigurni da li vaš sajt ima previše prozora ili želite da ih podesimo tako da ne smetaju posetiocima, pošaljite nam upit za besplatnu analizu i ponudu.