Praćenje dostupnosti sajta: kako da saznate da sajt ne radi pre klijenata

Većina vlasnika malih sajtova sazna da im sajt ne radi tek kada ih nazove klijent ili kada primete da su upiti prestali da stižu. Do tada sajt ponekad ne radi satima, pa i danima. Praćenje dostupnosti sajta (uptime monitoring) rešava taj problem: spoljni servis proverava sajt na svakih nekoliko minuta i odmah vam javi kada nešto nije u redu. U ovom tekstu objašnjavamo kako takvo praćenje radi, šta tačno treba pratiti, koje vrste alata postoje i kako da sve podesite za manje od pola sata.

Šta je uptime i zašto je važan

Uptime je procenat vremena u kome je sajt dostupan posetiocima. Hosting firme često navode garanciju od 99,9 odsto, što na prvi pogled zvuči savršeno, ali u praksi znači da sajt sme da bude nedostupan oko 43 minuta mesečno, odnosno skoro devet sati godišnje. Na 99 odsto to je već više od sedam sati mesečno.

Prekid rada košta više nego što izgleda. Posetilac koji ne može da otvori sajt obično ode kod konkurencije i ne vraća se. Kontakt forma ne šalje upite, internet prodavnica ne prima porudžbine, a plaćene reklame i dalje troše budžet dovodeći ljude na stranicu koja ne radi. Ako je sajt nedostupan duže ili često, to mogu da primete i pretraživači, jer robot koji više puta naiđe na grešku ređe obilazi sajt.

Kako radi praćenje dostupnosti

Servis za praćenje sa svojih servera, često sa više lokacija u svetu, šalje zahtev vašem sajtu u pravilnim razmacima, na primer na svakih jedan ili pet minuta. Ako sajt odgovori ispravno, sve je u redu. Ako ne odgovori, vrati grešku ili odgovori presporo, servis obično proveri ponovo sa druge lokacije da bi isključio lažnu uzbunu, a zatim vam pošalje obaveštenje: e-poruku, SMS, poruku u aplikaciji ili na nekom od servisa za dopisivanje. Kada sajt ponovo proradi, dobijate i poruku o oporavku, a u istoriji ostaje zapis koliko je prekid trajao.

Najčešće vrste provera su:

• HTTP(S) provera: da li stranica vraća status 200. Ovo je osnovna i najkorisnija provera.
• Provera ključne reči: da li se na stranici nalazi određeni tekst, na primer ime firme. Hvata slučajeve kada server odgovara, ali prikazuje praznu stranicu ili poruku o grešci baze.
• Ping i provera porta: da li server uopšte odgovara na mreži.
• Provera SSL sertifikata i domena: upozorenje nekoliko nedelja pre isteka sertifikata ili registracije domena.
• Heartbeat (cron) provera: vaš sistem se sam javlja servisu, na primer posle noćnog bekapa, a izostanak javljanja znači da posao nije urađen.

Šta tačno pratiti na sajtu male firme

Nije dovoljno pratiti samo početnu stranicu. Ona je često keširana i može da se prikazuje i kada ostatak sajta ne radi. Za tipičan sajt firme preporučujemo nekoliko provera:

1. Početna stranica sa proverom ključne reči, na primer naziva firme u podnožju.
2. Stranica sa kontakt formom ili stranica za upit, jer je to mesto gde nastaje posao.
3. Jedna dinamička stranica, poput stranice proizvoda ili pretrage, koja zavisi od baze podataka.
4. SSL sertifikat i domen, sa upozorenjem najmanje dve nedelje unapred.
5. Bekap preko heartbeat provere, ako vaš sistem to podržava.

Za internet prodavnice vredi pratiti i korpu i stranicu za plaćanje. Imajte na umu da obična provera ne može da potvrdi da poruke iz kontakt forme zaista stižu, jer zahtev samo otvara stranicu. Zato povremeno pošaljite probni upit ručno. Ako je bezbednost sajta deo šireg plana, pogledajte i naš tekst o SSL-u, bekapima i ažuriranjima.

Vrste alata za praćenje

Alata ima mnogo i njihovi planovi i cene se menjaju, pa pre izbora proverite aktuelne uslove. Uopšteno, postoje tri grupe:

Najvažnije pravilo je da praćenje radi sa servera koji nije isti kao server vašeg sajta. Alarm koji živi na istom hostingu ćuti baš onda kada je najpotrebniji. Za većinu malih firmi sasvim je dovoljan besplatni ili najjeftiniji plan nekog od poznatih online servisa, uz proveru na svakih pet minuta.

Podešavanje korak po korak

1. Napravite nalog kod izabranog servisa, po mogućstvu sa e-adresom koju redovno čitate i koja nije na istom domenu kao sajt. Ako domen ne radi, ni poruke na njemu neće stizati.
2. Dodajte HTTPS proveru za početnu stranicu i uključite proveru ključne reči.
3. Dodajte provere za kontakt stranicu, jednu dinamičku stranicu i SSL sertifikat.
4. Podesite obaveštenja za bar dva kanala, na primer e-poruku i aplikaciju na telefonu, i za dve osobe, recimo vas i vašeg web programera.
5. Podesite prag uzbune tako da obaveštenje stiže tek posle druge neuspešne provere, da biste izbegli lažne alarme zbog kratkih smetnji u mreži.
6. Testirajte alarm: privremeno dodajte proveru za nepostojeću adresu i proverite da li obaveštenje stiže.

Kada alarm stigne, prvo otvorite sajt sa telefona preko mobilne mreže da proverite da li problem vide i drugi. Zatim proverite statusnu stranicu hostinga, istek domena i nedavne izmene na sajtu, poput ažuriranja dodataka. Ako je sajt na WordPress-u i prikazuje grešku posle ažuriranja, pomoći će vam tekst o bekapu i vraćanju WordPress sajta. Ako se prekidi ponavljaju, to je jasan znak da treba razmisliti o promeni hostinga, o čemu smo pisali u vodiču koji hosting izabrati.

Kako čitati izveštaje

Posle mesec ili dva praćenja imaćete stvarne podatke umesto obećanja hosting firme. Gledajte tri stvari: ukupan procenat dostupnosti, broj i trajanje prekida i vreme odziva. Postepen rast vremena odziva često najavljuje problem pre nego što sajt potpuno padne, na primer prepunjen disk, sve veću bazu ili preopterećen deljeni server. Izveštaje sačuvajte, jer su korisni kada od hostinga tražite objašnjenje ili kada procenjujete da li vam treba jači paket. Praćenje dostupnosti je i osnovni deo svakog ozbiljnog održavanja sajta.

Zaključak

Praćenje dostupnosti je jedna od najjeftinijih stvari koje možete uraditi za sajt, a štedi novac i živce: saznajete za prekid pre klijenata i imate podatke kada razgovarate sa hostingom. Ako želite da vam podesimo praćenje ili preuzmemo redovno održavanje sajta, pošaljite nam upit.