Višejezični sajt: kada vam treba i kako ga pravilno napraviti

Višejezični sajt vam treba kada imate stvarne kupce ili partnere koji govore drugi jezik: izvoznici, hoteli i apartmani, turističke agencije, firme koje rade za strane naručioce ili sa dijasporom. Ako sav posao dolazi iz Srbije, druga jezička verzija najčešće ne donosi ništa osim troška održavanja. Kada je potrebna, ključno je uraditi je kako treba: posebne adrese za svaki jezik, hreflang oznake, kvalitetan prevod i jasan izbor između latinice i ćirilice za srpsku verziju.

Kada je višejezični sajt zaista potreban

Pre nego što naručite prevod, odgovorite na jedno pitanje: ko će čitati tu verziju i šta očekujete da uradi? Nekoliko tipičnih situacija u kojima se druga jezička verzija isplati:

• Turizam i ugostiteljstvo – apartmani, hoteli, restorani i agencije sa stranim gostima.
• Izvoz i B2B – proizvođači koji traže distributere i kupce u regionu ili EU.
• IT i usluge na daljinu – firme čiji su klijenti uglavnom u inostranstvu.
• Dijaspora – usluge za ljude koji žive van Srbije, na primer nekretnine ili administrativna pomoć, kada deo publike bolje čita strani jezik.
• Stranci koji žive u Srbiji – privatne klinike, škole jezika, advokati i knjigovođe koji ih opslužuju.

S druge strane, lokalnom majstoru, frizerskom salonu ili knjigovođi koji radi samo sa domaćim firmama engleska verzija obično ne treba. Umesto toga, bolje je uložiti u jaču srpsku verziju i lokalni SEO.

Ceo sajt ili samo deo

Ne mora sve biti prevedeno. Često je dovoljno prevesti početnu stranu, ključne usluge ili proizvode i kontakt. Blog, arhivu vesti i manje važne stranice možete ostaviti samo na srpskom. Važno je da prevedeni deo bude potpun i ažuran, a ne da strani posetilac posle dva klika završi na srpskom tekstu bez objašnjenja.

URL struktura za više jezika

Svaka jezička verzija mora imati sopstvenu adresu. Rešenja gde se jezik menja samo kolačićem ili skriptom, a adresa ostaje ista, Google ne može pravilno da indeksira. Postoje tri uobičajena pristupa:

Za većinu firmi iz Srbije najbolji izbor je podfolder: srpska verzija na glavnoj adresi, a engleska ili nemačka u /en/ ili /de/. Ako tek birate domen, u tekstu kako izabrati domen za firmu objašnjavamo razliku između .rs i .com.

Hreflang: kako Google zna koju verziju da prikaže

Hreflang je oznaka u kodu stranice (ili u sitemap-u) kojom pretraživaču kažete da ista stranica postoji na više jezika i koja je za koga namenjena. Bez nje Google može prikazati srpsku stranicu posetiocu iz Nemačke ili smatrati prevode sličnim sadržajem.

Pravila koja se najčešće krše

• Povratni linkovi – ako srpska stranica upućuje na englesku, engleska mora upućivati nazad na srpsku.
• Samoreferenca – svaka stranica navodi i sebe u listi jezičkih verzija.
• Ispravni kodovi – „sr“ za srpski, „en“ za engleski, a po potrebi i jezik sa regionom, na primer „de-AT“ za Austriju.
• x-default – oznaka za verziju koja se prikazuje kada nijedan jezik ne odgovara, najčešće engleska ili početna sa izborom jezika.
• Kanonske adrese – svaka jezička verzija je kanonska sama za sebe, a ne upućuje na srpski original.

WordPress dodaci za višejezičnost i dobro napravljeni sajtovi po meri generišu hreflang automatski. Proveru je dobro uključiti u redovnu tehničku SEO ček-listu.

Automatsko preusmeravanje po jeziku

Izbegavajte automatsko prebacivanje posetilaca na osnovu IP adrese ili jezika pregledača. Takvo preusmeravanje može sprečiti Google da vidi sve verzije i nervira korisnike koji namerno žele drugi jezik. Bolje je ponuditi uočljiv izbor jezika u zaglavlju i, eventualno, diskretnu poruku sa predlogom.

Kvalitet prevoda: mašinski prevod nije dovoljan

Automatski prevod je danas dobar za razumevanje, ali ne i za prodaju. Tekst koji zvuči kruto ili sadrži pogrešne stručne izraze umanjuje poverenje upravo kod stranih kupaca koje želite da pridobijete.

• Lokalizujte, ne samo prevodite. Prilagodite valutu (evro umesto dinara), jedinice mere, format telefona sa pozivnim brojem +381 i primere.
• Istražite ključne reči na ciljanom jeziku. Stranci često pretražuju drugačijim izrazima od doslovnog prevoda.
• Prevedite i SEO elemente: naslove stranica, meta opise, alt tekstove slika i adrese stranica.
• Planirajte održavanje. Svaka izmena cene ili usluge mora se uneti u sve verzije.

Mašinski prevod može poslužiti kao prva verzija, ali ga pre objave treba da pregleda izvorni govornik ili profesionalni prevodilac.

Latinica i ćirilica na srpskom sajtu

Srpski sajtovi imaju specifičnu dilemu koju drugi jezici nemaju. Google uglavnom razlikuje pretrage na latinici i ćirilici, iako su u pitanju iste reči, pa je izbor pisma važan i za SEO.

• Jedno pismo – većina komercijalnih sajtova koristi latinicu, jer ljudi uglavnom tako i pretražuju. Za mnoge firme to je sasvim dovoljno.
• Obe verzije – ima smisla za institucije, kulturne ustanove, izdavače i firme čija publika pretežno koristi ćirilicu. Tada svaka verzija mora imati svoju adresu i hreflang oznake sa kodovima „sr-Latn“ i „sr-Cyrl“.
• Automatska preslovljavanja su praktična, ali proverite strane reči, nazive brendova i skraćenice, koje se često pogrešno preslovljavaju.

Nikako ne prikazujte istu stranicu na oba pisma na istoj adresi, zavisno od podešavanja korisnika. Tada Google vidi samo jednu verziju, a druga praktično ne postoji u pretrazi.

Zaključak

Višejezični sajt se isplati kada postoji jasna publika na drugom jeziku i plan kako će je sajt pretvoriti u upite. Tehnički, osnova je jednostavna: posebne adrese po jeziku, ispravan hreflang, bez prisilnog preusmeravanja i sa kvalitetnim, lokalizovanim tekstom. Višejezičnost planiramo od početka izrade sajta, jer je naknadno dodavanje jezika skuplje i sklonije greškama. Ako razmišljate o engleskoj ili nekoj drugoj verziji, pošaljite nam upit za besplatnu analizu i ponudu i proverićemo šta ima smisla za vaše tržište.